U suterenu tunel ka nebesima,
na tankoj gazi jutro mraÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèan goblen tka,
sumorna lica, nasamo sa gresima,
u hodniku bez povratka,
u crni grm se moja ptica zaplela,
zaneta titraina zvezda Danica.
i kasni dah dok hladi ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèelik,
skalpela klizi niz nit brojanice.
Postoji plan da je anÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂðeli ukradu,
ilÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂ' bar na ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèas da je vrate meÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂðu njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂi rimu za glavni stih.
Na grad juriÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂa neÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima priÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèeka njen trag,
ne vrede priÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèe koje znam,
laÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂe za oÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèi pospane,
izmiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂljam bajku ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂi notu za taj ton.
Negde sam deÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèak jedan zbunjeno
na mostu stoji,
jer tek sluti da postojiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂ,
negde u tebi ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèeka okovana neka pesma
koju niko ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂiv joÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂ ne zna,
u tebi lanac zvecka tajnim alkama,
biÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂæeÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂàti majka majkama.
Postoji plan da te anÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂðeli ukradu,
ilÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂ' bar na ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèas da te vrate meÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂðu njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂi rimu za glavni stih.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂi notu za taj ton