"RingiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂpil
Curi od jutros od ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèetiri-pet,
reÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.
Poliva kiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂa al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje viÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂe, i sa kiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂom i bez kiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂe.
Vreme se vuÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèe k'o teretni voz,
gde li veÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.
Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plekani tanjir.
IzeÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂ sliku, nigde jedra na vidiku.
O, daj okreni taj ringiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂæi tuÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂno stoje.
DoÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂði, iz plave boce se pojavi,
bar jednu ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂelju ispuni
i dodaj svetu malo boje, ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèudo moje.
VeÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèe se klati k'o prezreli klip,
teÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂka vremena, a ja teÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂak tip
- gravitacija zaÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèas uzima svoje.
Slab sam ja igraÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂè za subotnje guÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂve,
al' shvatam pomalo te pokretne spuÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂve:
neko pijan lakÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂe ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂivot odrobija.
O, daj okreni taj ringiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂæi tuÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂno stoje.
DoÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂði, iz plave boce se pojavi,
bar jednu ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂelju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèudo moje.
Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo legla.
Nekad si me ÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂèudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.
O, daj okreni...
sustajem, odustajem...
taj ringiÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂÃÂpil u mojoj glavi...
"