Umorne oči, rekle su bolje nego sve
Molim te, nemoj mi prići, nikada reći - volim te
Euforija će brzo proći, ja čekam dane posle tog
Kad odu svi, nemoj i ti, ni taj pogled tvoj"
Ona je svetlost, na moju dušu posuta
Moj lepi "Ljiljan u dolu", protiv vetra, sam kao ja
Kad me srećne misli opiju, ja sklopim oči da nađem je
Da joj prenesem isto, poljubim čisto... i vratim se
Svet uvek ima hiljadu boja
Kad čista duša u drugoj prepozna se
Dan je žut, crveno srce, a misli plave
Kad se voli, a vrati se
I ne bi mi bilo žao da kupim kartu da se ne vratim nikad
Tek da opet vidim samo da ispod slike smeši se
Da priđe i kaže: "Ne budi blesav, imaš hiljadu puta više od drugih
Budi kod "Reči" u devet i čekaj me"
Uzeću pajper da nadletim grad... Zvaću nju, zvaću sad
Da pođemo u pravcu sunca kad telom ljubi horizont
Ona će odbiti, to znam, sipaće konjak, provesti dan
Al' gledaće u pravcu sunca... Misliće isto što i ja
Jer, ona je vetar, uvek tu, nikad u prstima
Zeleno more tajni je ispod njenih obrva
Za sve sa njom ja ništa nisam kriv, krivi su sunce, Kotor-grad
Jedrenjak u jutro, njene oči, par čaša vina
Zelena haljina
Uzeću pajper da nadletim grad, zvaću nju, zvaću sad
Da pođemo u pravcu sunca, kad telom ljubi horizont
Ona će odbiti, to znam, sipaće konjak, provešće dan
Al' gledaće u pravcu sunca
Misliće isto što i ja